Широко образовање из природних и друштвених наука као бројни факултативни предмети имају за циљ да подигну интелектуални ниво војних гимназијалаца и припреме их за успешне студије на Војној академији. Али за разлику од већине школа у цивилству, у Војној гимназији нарочита пажња се посвећује неговању физичке културе. Војне образовне установе подстичу кадете и ученике да се баве разним спортовима, а нарочито надаренима пружа се могућност за тренинге као и за учешће на домаћим и међународним такмичењима.

Прави пример за то су ђаци треће године Војне гимназије Лука Бабић, Урош Антонић и Вељко Јовичић, који и поред високих оцена, успевају да се посвете борилачким спортовима и уз то остварују запажене резултате на такмичењима.

Седамнаестогодишњи Лука, који је родом из Панчева, рекао је да је теквондо заволео још од малих ногу, а посебно му се допала динамика спорта.

- Кад сам био мањи, занимао сам се за борилачке вештине. Пратио сам џудо, карате, теквондо. Највише ми се допао теквондо због лепих покрета и деловао ми је занимљиво - казао је овај ученик.

Не трпи теквондо, а свакако не трпе ни оцене. Лука објашњава да је кључ свега добра организација.
- Добра организација је неопходна како бисмо били успешни у спорту, односно да можемо да излазимо на такмичења. Услов за све то је да будемо и одлични у школи. Такмичио сам се на државним првенствима, а у октобру 2021. године заузео сам друго место - казао је он и додао да је 2015. био први на Балкану.

Лука не намерава да престане да се бави теквондоом, а гаји наду да ће му поћи за руком да заузме место у репрезентацији Србије, јер како каже - све је могуће.

Уписао је Војну гимназију следећи жељу да једног дана постане официр и додао је да се потпуно пронашао у томе. Прија му живот у интернату, јер је ту стекао многе добре другове, а уз добру организацију, додаје Лука - слободно време “не трпи”. Војна академија је за њега известан избор.

- Видим себе у Специјалним јединицама. Мислим да сам спреман за то и да могу то да изнесем. Сматрам да ово неко мора да осети и да жели. У Војној гимназији се стиче велико знање , али се, такође, и врло брзо сазрева. Више се дружим са вршњацима и мислим да је то велика предност ове школе - навео је он.

Са друге стране, његов вршњак Урош бави се џудоом чак 12 година, односно већ је као петогодишњи дечак почео да тренира ту борилачку вештину.

Ученик треће године Војне гимназије, родом из околине Сремске Митровице, објаснио је да љубав према том спорту потиче из породице, јер се његови најближи баве баш том дисциплином.

- Мајка је освајала медаље на значајним такмичењима, отац је тренер џудоа. Због њих сам и почео да тренирам и заволео сам ову вештину - истиче овај седамнаестогодишњак.

Војну гимназију је одбрао зато што воли динамичне средине, а не крије љубав према униформи, те је постао први у породици који је одлучио да се бави овим часним позивом. Урош и поред добрих оцена успева да се усклади слободно време као и бављење џудом.

- Није тешко ускладити све, јер знам добро да се организујем. Стижем да испуним обавезе у школи, али и на тренинзима и такмичењима. Напоран рад прате успеси у школи и ван школе, али уопште није захтевно постићи тако нешто - објаснио је Урош.

Он је казао да му је до сада највећи успех друго место на државном такмичењу у џудоу, али истиче да је сигуран да ће учестовати на већим такмичењима у Србији. Изразио је жељу да обезбеди место у војној репрезентацији, али и у цивилној.

Следеће на реду је, како каже, Војна академија. Желео би да постане пилот, а уколико му се та жеља не оствари, волео би да буде припадник Специјалних јединица или пешадије. Такође је позвао све младе који су заинтересовани да се пријаве на актуелни конкурс за упис у средње војне школе.

- Ако не покушају, кајаће се... Гимназија је установа која се разликује од других школа и она је добар показатељ успеха у животу. Нека пробају - казао је Урош.

Уз Луку и Уроша, Вељко такође, уз одличне оцене, ниже успехе бавећи се џијуџицом. Наиме, на Светском купу у Букурешту освојио је пето место. Као дечак желео је да тренира неку борилачку вештину, а на крају се поред каратеа ипак одлучио за џијуџицу.

Није желео да се оствари само као спортиста, већ и на академском плану, те је то као мотив имало пресудну улогу да се пријави у Војну гимназију. Такође, допало му се што није морао да се одрекне љубави према спортском надметању. Иако има пуно обавеза у Војној гимназији, није се покајао, јер добром организацијом успева све да усклади.

- Распитао сам и сазнао да имам опције да наставим да се такмичим и бавим спортом којим желим, тако да ми је то био само додатни ветар у леђа. Све је питање организације. Уколико се лепо организујеш, уколико имаш план како радиш, када радиш и шта радиш, све може да се постигне, и добре оцене и добри резултати – навео је овај седамнаестогодишњак родом из околине Гуче.

Истакао је да једва чека да се упише на Војну академију и навео да ће конкурисати на Студијском програму Војно ваздухопловство, али је додао да има и других смерова који му привлаче пажњу.

- Волео бих да једног дана будем припадник неке специјалне бригаде. Привлачи ме изазов који носи тај позив. Војска је елитни део друштва, а те бригаде су елитни део војске - рекао је Вељко.

О начину пријављивања, условима и селекцији за упис у Војну гимназију све потребне информације могу се пронаћи на сајту школе путем линка Конкурс за упис у Војну гимназију.