Полагањем венаца крај спомен обележја у дворишту ОШ „Петар Лаковић“ у Узићима код Пожеге јуче је обележено 30 година од погибије потпоручника Борка Никитовића, припадника Гардијске бригаде.

Делегацију Војне академије предводио је пуковник Срђан Благојевић. У саставу делегације Војне академије налазили су се кадети Војне академије и ученици Војне гимназије.

„ Дошао је, сада већ далеке 1983. године, из својих родних Узића, у Војну гимназију да учи школе и да, на понос својих родитеља и у славу предака, буде најбољи што може. Поносили су се Борком његови родитељи, његов брат, његови Узићи, читав ужички крај. Био је сјајан ученик, изванредан друг, ударник на радним акцијама, победник на такмичењима у знању и спорту, врстан командант Омладинске радне бригаде, узоран син, унук, брат.

Војну гимназију завршио је 1987. године, са просечном оценом 5,00 као трећи у рангу. Али је сигурно био најомиљенији. И најведрији. Увек са широким осмехом на лицу.

У Војну академију Копнене војске отишао је јер се тамо школују будући генерали. Завршио је 1991. године као први у рангу.

Предајући рапорт начелнику Генералштаба, на завршној свечаности поводом завршетка школовања 44. класе ВА КоВ, потпоручник Борко Никитовић је рекао: „Свесни смо да се у Југославији води бескрупулозна борба за њено распарчавање. Учили су нас да волимо земљу, и нећемо дозволити да нас униште лажне демократије које се боре за себе, а уништавају све око себе”.

Најбољи потпоручник распоређен је у најелитнију јединицу тадашње ЈНА, Гардијску бригаду.

Пре одласка на ратиште, 30. септембра 1991. године, при последњем сусрету са родитељима и братом, Борко је рекао: „Мој узор је командант Гавриловић и увек ћу командовати као он - војско за мном”.
Већ првог октобра рањен је у раме и руку. Неколико дана касније, на свој захтев, вратио се у јединицу и 16-ог октобра 1991. године јуначки погинуо спасавајући рањеног војника. И тако, у 24-ој години, отишао у легенду.

Од себе је увек давао највише. Нису то само чисте петице у ОШ „Петар Лековић“ у Пожеги, Војној гимназији или чисте десетке у Војној академији. Увек је то било нешто више. У шеснаест година свога школовања дао је све од себе. У 24-ој години, дао је отаџбини и свој живот.

За несебично жртвовање и испољену храброст Борко је одликован посмртно Орденом за храброст.

Ради очувања имена, лика и дела потпоручника Борка Никитовића, 1993. године основан је Добротворни фонд, са седиштем у Ректорату Универзитета у Београду. Средствима донатора Фонд помаже и награђује вредне и талентоване младе људе.

Оснивачи фонда су Српска православна црква, Универзитет у Београду, Војска Србије и родитељи Борка Никитовића.

Фонд сваке године награђује најбољег ђака основне школе у Пожеги, најбољег ученика Војне гимназије, најбољег кадета Војне академије, најбољег студента Универзитета у Београду и додељује стипендије посебно талентованим студентима.”

 Текст из монографија Војне гимназије

аутора професора Обрада Лажетића