Ученици другог разреда 51. класе Војне гимназије, дана 5. априла 2025. године, заједно са замеником командира класе потпоручником Бобаном Иванчовим, војним свештеником јерејем капетаном Славком Папићем и разредним старешинама професорима Милом Прусац, Сањом Новић, Маријаном Николић и Младеном Стефановићем, реализовали су наставну посету приликом које су обишли манастире Раваницу и Манасију, као и природни драгуљ Србије, Ресавску пећину.

На свом наставном путовању ученици су прво посетили манастир Раваницу из XIV века, коју је пре Косовског боја подигао кнез Лазар Хребељановић са жељом да има уточиште за живота и након упокојења. Манастир Раваница је шарених фасада, зиданих у разним комбинацијама камена и опеке – цигле. Након Косовске битке и погибије кнеза Лазара, тело Светог кнеза Лазара првобитно ће бити сахрањено у цркви у Приштини, одакле ће две године касније бити пренето у Раваницу, где и данас почива.

Љубазни водичи ученицима су представили значај природног локалитета Ресавска пећина, који се налази у кречњачком масиву Бабина глава, између две реке – Ресаве и Ресавице.  Ресавска пећина обилује мноштвом разноврсног пећинског накита који украшава ходнике, дворане, пролазе и стубове. Њихово порекло везује се за рад некадашњих водотокова захваљујући којима се данас могу видети сталактити, сталагмити, корали, окамењени водопади, саливи и кипови у различитим нијансама беле, жуте и црвене боје.

Током посете пећине ученици су прешли 800 метара уређене површине, у чијем саставу су:  Улазна дворана, Корални канали, Дворана кипова, Кристална дворана и Бобанова дворана.

Након обиласка природног споменика, једног од најнеобичнијих спелеолошких локалитета у Србији, ученици су са старешинама и разредним старешинама наставили наставну посету манастиру Манасија из XV века, задужбини деспота Стефана Лазаревића.

Манастир са два имена, Манасија и Ресава, представља један од најлепших и последњих манастира који су подигнути у српској средњовековној држави. Светиња, прекривена лепо обрађеним каменом, по чему подсећа на задужбине Немањића, смештена је у живописном крају, у долини реке Ресаве, по којој је добила име, као и читава област између Велике Мораве и Кучајских планина. Овај драгуљ, део моравске стилске изградње, био је културни центар деспотовине и ресавске књижевне школе, где су се у средњем веку прeписивале и чувале књиге.

Ученици су били у прилици у оба манастира да се помоле и целивају свете мошти двојице истакнутих личности српске историје и културе, Светог кнеза Лазара и његовог сина Светог Стефана, деспота српског.

Циљ реализације оваквих наствних посета јесте непосредно упознавање са прошлошћу и унапређење знања о културној баштини отаџбине, као и очувању културе сећања, идентитета и традиције српског народа.

Захваљујемо запосленима природног споменика Ресавска пећина и свештеним лицима манастира Раваница и Манасија на топлој и срдачној добродошлици и гостопримству које су нам указали током данашње наставне посете.